Kao što smo previše vežbali vremena u engleskom tako smo i previše koristili pasiv.
Pasiv u engleskom jeziku je više zastupljen nego u srpskom.
Ali sa druge strane nije svaka rečenica prihvatljiva u pasivu.
Šta više, neki profesori u Americi su alergični na pasiv i zabranjuju svojim učenicima da ga koriste. Ako se pitate zašto , razmislite o sledećem:
Kako bi vam ovakva rečenica izgledala?
Treasure was discovered in early 20s.
Who discovered the treasure?
Ako ne znamo ko je vršilac radnje a pišemo zvaničan dokument moraćemo to da i naglasimo .
Na primer: It is thought that locals discovered treasure in early 20s.
It remains unclear who discovered treasure.
Tako da sad razumemo zašto nekad nastavnici u anglosaksonskim zemljama ne mogu da tolerišu pasiv.
Druga situacija kad bi trebalo da izbegavamo pasiv je kad rečenica jednostavno rečeno nema smisla:
The book was read by staying up into the early hours of the morning and drinking lots of coffee.
Ko pije kafu? Ko čita knjigu?
Znači nemojte sebi da dozvilite da se ,zapetljate u ovakvoj rečenici.
Kao prvo nepotrebno je da bude u pasivu, zvuči neprirodno i pored toga je dugačka.